Čiviluk (za anđelčiće)

ИСИХАЗАМ

Значи и мировање, тиховање или ћутање.То је молитвена традиција у православљу, коју упражњавају монаси Исихасти. Овај начин духовног живота у пракси започиње покајањем и подвизима за очишћење душе и тела од страсти окретањем унутрашњој молитви срца.``Царство је Божије унутра у вама``, `Молите се непрестано``.

Православље - правоверје (ортодоксија), а манифестује се кроз учење Православне цркве. Молитва је успостављање односа са Богом или другим обликом духовног бића. ``Молити`` значи разговарати с Богом и задржавати се са њим, захваљивати, клањати се, износити своја размишљања и осећаје. Сва вера се заснива на молитви. 

Бог се не може потпуно спознати, јер је он недостижан за човечији разум, превазилази човекову моћ схватања. О њему се зна колико је потребно за људско спасење. Он се људима објављује и показује у својим делима у свету, тј. у поретку  у свемиру и законима који у њему владају, у човековој души која осећа Бога, поглавито у савести кроз коју нам говори глас његов, а највише у Божијем откровењу. Циљ хришћанског живота и јесте задобијање вечног спасења, а кроз чистоту душе чврстином вере, честитошћу живота и припадности Православној цркви. Чланом цркве се постаје крштењем, а тиме и православним хришћанином. Православни догмати истичу да се некрштени тешко могу спасити тј.отићи у Царство Небеско (рај) после телесне смрти.

Вера се сведочи у моралном и богобојажљивом животу, а помаже у томе пост и молитва. Молитва и пост имају за циљ да човеку помогну да лакше савладају тешкоће које пред њега долазе и да заслужи Царство Небеско, лишавајући себе тако задовољства  које долази уношењем хране и усредређивањем мисли на Творца свега што он и јесте. Молитве се узносе Богу , а Пресветој Богородици и свецима се моли као угодницима пред Богом, да се заузму за људе пред Богом (повезати и 7 светих тајни где свака за себе ставља печат на заједницу Бога и човека).

У својој суштитни Бог се јавља својим енергијама мада својом суштином остаје недоступан.

Човек може да верује у Бога и без нарочитог знања из области теологије. 

Човек верује у изгледнију будућност, и то не мора да буде рационалним путем. Веровање је оно што ум прихвата као истинско и стварно , а често је подрпрто емоционалним или духовним осећајем извесности.

В е р а

То је прва хришћанска врлина, поред Љубави и Наде.

Женско име словенског порекла. Означава уверење у истинитост неке тврдње без њене провере, односно без логичког расуђивања и закључивања. Енгл., Фран.превод ``Verus``, `` Vero`` - истинита, права, тачна, законита. ИСТИНИТОСТ као синоним је именица женског рода и представља аутентичност, веродостојност, реалност, исправност, сигурност, поузданост, стварност, извесност. Нa aлбанском  ``вере``- означава лето.

У Светом писму , Вера је дефинисана као производ људских нада али који је недоступан чулима.

За Апостола Павла, Вера је``спасење сваког човека`` док је за Јеванђелисту Јована Вера ``једнака љубави према Христу`` али ``и према свима онима који су од Бога потекли``.

У теологији се под Вером обично мисли на веру у Бога.

У психолошком смислу, Вера може да значи однос поверења између две особе или однос поверења појединца према свету. Вера представља посредника између људи и божанства што постиже на различите начине, преко нпр.церемонија и верских обреда.