ИСИХАЗАМ

Значи и мировање, тиховање или ћутање.То је молитвена традиција у православљу, коју упражњавају монаси Исихасти. Овај начин духовног живота у пракси започиње покајањем и подвизима за очишћење душе и тела од страсти окретањем унутрашњој молитви срца.``Царство је Божије унутра у вама``, `Молите се непрестано``.

Православље - правоверје (ортодоксија), а манифестује се кроз учење Православне цркве. Молитва је успостављање односа са Богом или другим обликом духовног бића. ``Молити`` значи разговарати с Богом и задржавати се са њим, захваљивати, клањати се, износити своја размишљања и осећаје. Сва вера се заснива на молитви. 

Бог се не може потпуно спознати, јер је он недостижан за човечији разум, превазилази човекову моћ схватања. О њему се зна колико је потребно за људско спасење. Он се људима објављује и показује у својим делима у свету, тј. у поретку  у свемиру и законима који у њему владају, у човековој души која осећа Бога, поглавито у савести кроз коју нам говори глас његов, а највише у Божијем откровењу. Циљ хришћанског живота и јесте задобијање вечног спасења, а кроз чистоту душе чврстином вере, честитошћу живота и припадности Православној цркви. Чланом цркве се постаје крштењем, а тиме и православним хришћанином. Православни догмати истичу да се некрштени тешко могу спасити тј.отићи у Царство Небеско (рај) после телесне смрти.

Вера се сведочи у моралном и богобојажљивом животу, а помаже у томе пост и молитва. Молитва и пост имају за циљ да човеку помогну да лакше савладају тешкоће које пред њега долазе и да заслужи Царство Небеско, лишавајући себе тако задовољства  које долази уношењем хране и усредређивањем мисли на Творца свега што он и јесте. Молитве се узносе Богу , а Пресветој Богородици и свецима се моли као угодницима пред Богом, да се заузму за људе пред Богом (повезати и 7 светих тајни где свака за себе ставља печат на заједницу Бога и човека).
У својој суштитни Бог се јавља својим енергијама мада својом суштином остаје недоступан.
Човек може да верује у Бога и без нарочитог знања из области теологије. 
Човек верује у изгледнију будућност, и то не мора да буде рационалним путем. Веровање је оно што ум прихвата као истинско и стварно , а често је подрпрто емоционалним или духовним осећајем извесности.

В е р а


То је прва хришћанска врлина, поред Љубави и Наде.

Женско име словенског порекла. Означава уверење у истинитост неке тврдње без њене провере, односно без логичког расуђивања и закључивања. Енгл., Фран.превод ``Verus``, `` Vero`` - истинита, права, тачна, законита. ИСТИНИТОСТ као синоним је именица женског рода и представља аутентичност, веродостојност, реалност, исправност, сигурност, поузданост, стварност, извесност. Нa aлбанском  ``вере``- означава лето.

У Светом писму , Вера је дефинисана као производ људских нада али који је недоступан чулима.

За Апостола Павла, Вера је``спасење сваког човека`` док је за Јеванђелисту Јована Вера ``једнака љубави према Христу`` али ``и према свима онима који су од Бога потекли``.

У теологији се под Вером обично мисли на веру у Бога.

У психолошком смислу, Вера може да значи однос поверења између две особе или однос поверења појединца према свету. Вера представља посредника између људи и божанства што постиже на различите начине, преко нпр.церемонија и верских обреда.

Long  distance love  bring us so much joy, so much so that we put  real faith in it.






Коментари

Популарни постови са овог блога

Čiviluk (za anđelčiće)

Polica za začine...